Zašto mentalni trening?

Pre neki dan našao sam se u društvu gde se povela priča o mojoj profesiji i generalno značaju mentalnog treninga u sportu. Kako je razgovor tekao došlo se i do jednog, mogu slobodno da kažem, pa skoro i neizbežnog pitanja za mene u takvim situacijama:

 „Zašto misliš da je neophodno za jednog sportistu da radi sa mentalnim trenerom?“

Bilo da su u pitanju sportisti, njihovi roditelji ili jednostavno ljudi različitih profesija, „Zašto mentalni trening?“ je postalo toliko uobičajeno pitanje da sam došao na ideju da ga i ovde obrazložim. Jer, iako će skoro već decenija rada kako propagiram mentalni trening i trudim se da podignem svest o značaju psihološke pripreme među sportistima, ovo pitanje do dana današnjeg nije izgubilo na svom značaju i učestalosti.   

Osobe koje mi postave ovo pitanje obično kao argument navode vrhunske sportiste za koje je lako zaključiti da nisu radili nikada (ili jako malo) na svojoj mentalnoj pripremi, a opet su uprkos tome napravili zavidne karijere. Teniser će obično spomenuti Nika Kirgijosa, fudbaler Marija Balotelija  na primer, a ja ću opet biti primoran da iznosim kontra argumente i ističem značaj svoje profesije. Jednostavno, ovakvi primeri i njima slični, su jako retki i pokazatelj su da je moguće napraviti vrhunsku karijeru na osnovu samo svog talenta a ni ne približiti se ispunjenju svog punog potencijala. Ja za takve slučajeve volim da kažem: „On je 1 u milion koji se rodio sa takvim talentom i fizičkim predispozicijama da je i sa samo 50% svog potencijala ostvario to što jeste“. E sada, zamislite ovu dvojicu gore navedenih kao potpuno posvećene, disciplinovane, konstantno motivisane, emotivno uravnotežene igrače. Ja sam siguran da bi Nik bio potencijal za osvajanje Gren slemova i prvo mesto na ATP turu. Stvarnost je da je on sada 100 i neki na listi najboljih tenisera današnjice. Sa druge strane, za Balotelija mislim da je imao potencijal da bude, ako ne u rangu sa Mesijem i Ronaldom, onda barem jako blizu toga. Čovek danas nastupa u Turskoj ligi kluba čijeg imena trenutno ne mogu da se setim. Da li sada shvatate poentu? 

Mnogi od Vas na žalost nisu te sreće i nemaju taj luksuz i moraće da se potrude da ispune sav svoj potencijal da bi uopšte imali šanse da postanu profesionalni sportisti i žive od toga što vole. A mentalna priprema je upravo ona oblast gde kao sportista imate najviše prostora za napredak. Ovo tvrdim jer se o TE-TA i fizičkoj pripremi  manje više sve zna i svako ko je iole ozbiljan sportista kontinuirano i sistematski radi na  ovim vidovima pripreme i tu više nema nekih posebnih tajni i razlika. Sa druge strane, psihološka priprema je jednako važna ali velika većina takmičara joj ne poklanja dovoljno pažnje pa je samim tim i najmanje razvijena.  Zbog te činjenice, to je upravo polje na kome možete najviše napredovati i samim tim postati bolji, kvalitetniji sportista. E sada, zamislite sebe kako ste za 10-20% bolji nego što ste danas. Koliko bi to razliku napravilo? Uzmite u obzir činjenicu da u vrhunskom sportu nekada i 1-2% može da napravi razliku između dobrog i vrhunskog, između prosečnog i elitnog. Suština mentalnog treninga je da te pogura do krajnjih granica, da izvuče iz tebe maksimum i da ti omogući da ispuniš sav svoj potencijal. Ne moraš da imaš neki problem da bi počeo da radiš na psihološkoj pripremi, za početak, dovoljna je želja za napretkom i usavršavanjem. Pokušaj samo da zamisliš sebe kao sportistu koji je unapredio neke od svojih psiholoških aspekata. Zamisli sebe kao takmičara koji je na primer podigao svoje samopouzdanje, koncentraciju i motivaciju na jedan viši nivo. Mentalni trening će ti to omogućiti, i nije važno koliko talenta imaš, ovo je područje gde uvek možeš da napreduješ i pomogneš sebi da svoju igru podigneš na jedan viši nivo. Ne kažem ti da će biti lako, jer ništa vredno ne dolazi tako, ali ako želiš najbolje za sebe, onda je pravi trenutak da mentalnom treningu daš šansu.